Kада смо пре скоро годину дана писали Пројекат којим смо код Министарства  просвете, науке и технолошког развоја конкурисали за опремање наше школе новим инвентаром – школским клупама и ормарима за учионице нижих и виших разреда, као и за три  канцеларије, на уму смо имали да основна школа која је најстарија у граду заслужује да у 21. веку добије ново рухо и учионице и просторије по савременим мерилима и потребама ђака и свих запослених у њој. Зато смо Пројекат и насловили: „Нов намештај за школу старију од једног века“. Веровали смо да ће нас у овим тешким временима, када се не долази лако до материјалних средстава за опремање школа, овај Пројекат довести до жељеног циља, да наша школа добије лепе и савремене учионице у којима ће ђаци и наставници радо боравити и у којима ће се осећати пријатно и сигурно. Средином новембра ове године наша прича добила је позитиван епилог. Тај дан, када су један за другим у наше школско двориште пристизали камиони препуни школских клупа, столица, ормара, радних столова, дуго ћемо памтити, пре свега по осећају заједништва, припадности колективу, спремности да у једној радној акцији учествују сви, наравно, уз све мере личне безбедности у условима епидемије, у којој већ дуже живимо и радимо, решености да оно што смо Пројектом добили, заједно унесемо у школске просторије, које су одједном  постале светлије, топлије, на радост свих нас. Живот не сме да стане, и зато ми гледамо у будућност и у њој видимо ђаке који часове проводе опремљеним учионицама, од пода до плафона; видимо срећне наставнике који себе несебично дају и задовољни су условима у којима раде. Зато нећемо стати на овом Пројекту, који је обојио један сиви новембар 2020. Смишљамо нове приче и нове пројекте како бисмо догодине могли да квалитет боравка, живота и рада у школи, подигнемо за још степеницу више!