Да си нама овог маја 2021, рекли бисмо ти да за нама полако остаје још једна необична, испрекидана, „комбинована“ школска година у којој смо се и радовали и туговали, страховали и надали се да ћемо сви заједно успети да пребродимо тешкоће у којима се нашао свет под налетом пандемије. Понављали смо ко у древној молитви речи песме прошлог маја испеване : „Замисли…и то ће проћи“, и оне су нас охрабривале, јер све пролази, протиче као река, и све се мења, од дрвета до човека… И  расли смо упркос немирима и схватили да се из свега, па и из оног лошег, може нешто ваљано научити. Једни другима смо били ослонац, раздвојени, али никада ближи у плановима које смо у звезде ковали, како ћемо, кад све прође, бити још бољи, трудити се да надокнадимо све пропуштено, од знања до игре…оно што смо као вредност видели јасније, разумели боље, онда када се све претворило у једно велико недостајање. На једној страни смо добијали, преко ноћи се прилагођавали технолошким чудима, учили, храбро закорачивши у непознато… На другој страни смо губили, а ти губици су се огледали у одласку оних који су нам значили и чија су дела брисала просторне и временске границе… Свет је постао празнији, а небо никада веће за великане који су се горе преселили. Зато је овај мај у знаку свих оних уметника, композитора, визионара, твоје по стваралачком нерву сабраће, чија су дела утицала на развојни пут многих генерација и ми смо им, као својеврсни омаж, посветили филм као начин да им кажемо хвала што су осмишљавали бесмисао до самог краја и научили нас да  баш тако има смисла живети. Да си са нама овога маја, то бисмо ти испричали, уверени да сада у висинама одјекују мелодије и што песник рече, „шуште звезде“ од милине…

Позивамо Вас да у „Десанкином биоскопу“ подгледате филм „Утицај великана на мој развојни пут“, који је снимљен у част Дана школе и 123. рођендана песникиње Десанке Максимовић.

Bordura 1

Десанка Максимовић, jедна од највећих српских песникиња, рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровица, крај Ваљева. Отац јој је био свештеник и учитељ, а своје најраније детињство Десанка проводи у зеленој Бранковини, где је у школи у којој је отац службовао, завршила прва три разреда основне. По пресељењу у Ваљево, наставља своје школовање, а таленат за писање још се тада наслућивао и бивао хваљен и од стране таквих песничких ауторитета какав је био и њен тадашњи гимназијски професор, песник Сима Пандуровић. Након положене матуре, Десанка уписује Филозофски факултет у Београду, студије упоредне књижевности, историје и историје уметности. Своје прве стихове објављује 1920. године у часопису „Мисао“. Као професор приправник радиће у Обреновцу и Београду. Значајним у својој радној биографији сматраће боравак у Дубровнику, граду који ће јој заувек отети срце. Ту ће предавати… прочитајте више

Bordura
Bordura
Bordura

                                  Десанкин биоскоп

. . . да сачувамо све што нам је вредно!