„НЕКА ВАШЕ СРЦЕ ЧУВА МОЈЕ РЕЧИ“

Kада се 1196. године Стефан Немања обратио синовима, Стефану и Вукану, речима: „Нека ваше срце чува моје речи“, желео је да у њих заувек ужеже пламен братске љубави и слоге. Али, као у сновима дечака Растка, вук је чекао пред вратима, спреман да међу браћом накратко угаси пламен очевог завета. Несигурност, неизвесност и страх уселише се тада у људе, а једини који је томе умео стати на пут, био је онај који је свој духовни мир пронашао унутар манастирских зидина на Светој Гори. О позив своје браће није се могао оглушити. Над светим очевим моштима архимандрит Сава измириће браћу, припитомиће вука, одагнаће страх, а својом несебичношћу, подучиће све нас врлини у највећем искушењу. Показаће нам да невоље не трају вечно, да се са срећним данима смењују у ритму клатна чији је звук понео још из детињства, из очевог двора, а који је могао да му у сећање дозове оно јагње златно које га је дечаком још, охрабрило да од циља духовног не одустане ни када је тешко.  И зато ми толико векова касније, изнова у себи тражимо снаге и налазимо нове путеве гледајући у Савин пут и његово дело као у светли пример да се једино љубављу, знањем и врлином, стрпљивошћу и истрајношћу вук у сваком од нас може припитомити. Да је светосавље у љубави према себи и другима, у жељи да се знање стиче, али и подели, у поштовању и уважавању, у праштању и разумевању… Сваке године дочекујемо Савиндан радосни и славимо школску славу истовремено преиспитујући се докле смо стигли на путу чије је координате Сава уцртао, надајући се да смо за корак ближи ономе што је својим животом и делом проповедао. Срећни смо што, упркос тешкоћама, и ове године можемо да „Ускликнемо с љубављу Светитељу Сави“, и да као дар просветитељу донесемо највредније што имамо и знамо, а то је игра… Из ње увек изађемо бољи, племенитији и зато је делимо са свима вама, знајући да ће ваше срце тако најбоље чути и упамтити наше речи. Позивамо вас да сутра, 27. 1. 2021, на школском сајту у Десанкином биоскопу, и на нашем youtube каналу, одгледате филм који смо снимили у част Светога Саве и школске славе.

Срећна слава!

Ваша „Десанка“

Bordura 1

Десанка Максимовић, jедна од највећих српских песникиња, рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровица, крај Ваљева. Отац јој је био свештеник и учитељ, а своје најраније детињство Десанка проводи у зеленој Бранковини, где је у школи у којој је отац службовао, завршила прва три разреда основне. По пресељењу у Ваљево, наставља своје школовање, а таленат за писање још се тада наслућивао и бивао хваљен и од стране таквих песничких ауторитета какав је био и њен тадашњи гимназијски професор, песник Сима Пандуровић. Након положене матуре, Десанка уписује Филозофски факултет у Београду, студије упоредне књижевности, историје и историје уметности. Своје прве стихове објављује 1920. године у часопису „Мисао“. Као професор приправник радиће у Обреновцу и Београду. Значајним у својој радној биографији сматраће боравак у Дубровнику, граду који ће јој заувек отети срце. Ту ће предавати… прочитајте више

Bordura

Oставићу вам једино речи…”

Bordura
Почетна

Десанкин биоскоп

. . . да сачувамо све што нам је вредно!

Архива вести