Kaда су се 1830. године, августа месеца, огласила црквена звона у Београду на Врачару, било је и те како разлога за славље међу Србима- донет је Хатишериф, по чијим су одредбама, између осталог, Србима у ондашњој вазалној Србији омогућене разне повластице и права, па и та да могу да оснивају школе. Убрзо затим, у јесен, на месту данашње црквене порте, где се налазила „ деда Јованова кућа“, почеће са радом прва основна школа у Зајечару ( Основна правитељствена-државна школа), са петнаестак ђака. Основну школу су похађала мушка и у незнатном броју женска деца, а у њеним клупама се 1853. године, „ у млађој класи“ нашао и Никола Пашић, будући политичар и државник Краљевине Србије и Југославије. Почетком школске 1904/05. године, Зајечарци су у нову школску годину испратили још једну генерацију основношколаца, али су ђаци сада похађали школу у новој згради недалеко од храма Рождества Пресвете Богородице. Било је то ново здање са знатним школским простором , под називом Основна мушка школа, којој су стари Зајечарци пожелели да „ процвета и буде столетна, стамена и вазда поносна на своје ђаке и учитеље“. И би тако… Школа је још неколико пута мењала свој назив, растао је број ђака, смењивали су се наставници. У току школске 1951/52. године, спајањем четвороразредне школе са нижим разредима гимназије образоване су две основне школе у осмогодишњем трајању; једна од њих понела је назив Осмогодишња школа број 1. Генерације основаца од 1953. до 1993. памтиће ову школу по имену народног хероја, родом из околине Кутине ( Хрватска), Миленка Брковића Црног; од 1993. школа носи име српске песникиње Десанке Максимовић. Оно што је остала доминантна карактеристика школе, упркос промени назива јесу врхунски резултати на такмичењима на свим нивоима и у свим разредима, што ову основну школу и данас сврстава у водеће основношколске установе у граду и округу, оправдавајући тиме некадашњи њен назив Осмогодишње школе број 1.
Школа данас функционише и сваке године отвара врата новој генерацији ђака у згради која је историјски споменик и под заштитом је државе. Школу ће, у новој школској 2015/2016. години похађати 523 ђака, који су распоређени у 20 одељења од 1. до 8. разреда, и 27 предшколаца у 2 предшколске групе. Излазећи у сусрет потребама родитеља, које намеће савремени начин живота и рада, и у жељи да својим ученицима омогући сигурнији и квалитетнији боравак у школи, од школске 2014/2015. школа пружа услуге продуженог боравка у виду Креативног кутка у којем ученици нижих разреда могу да после наставе квалитетно и садржајно проводе своје време играјући се, одмарајући се или учећи уз помоћ учитеља и наставника школе, који овај посао раде волонтерски. Иако је скученост школског простора један од основних проблема са којим се школа сусреће у ново доба, настава и ваннаставне активности одвијају се на високом нивоу; у школи ради 13 секција и 5 ученичких организација; књижни фонд школске библиотеке се из године у годину увећава; школа има и свој школски бенд „ Рок Ћира и рок Спира“, а Драмска дружина школе сваке године има запажене и награђиване наступе, како у школи тако и ван ње, чиме се високо позиционирала на мапи културних дешавања града, на шта је школа веома поносна. Дугогодишњег директора школе Ненада Жикића, који је ову школу са успехом водио дуги низ година, наследио је на месту директора ,школске 2013/2014, професор математике Небојша Милијић, који заједно са четрдесет једним запосленим наставником, са педагогом и психологом школе,са 2 запослена административна радника и 7 запослених помоћних радника, наставља да негује и унапређује имиџ ОШ „ Десанка Максимовић“ као једне од најбољих школа у граду.
Запажени резултати које ученици постижу на Завршном испиту и на такмичењима сваке школске године, бројне награде које освајају школа и њени ученици, нарочито Светосавска награда за најбољу школу у Србији, јануара 2008. године, и Светосавска награда најбољем ученику у Србији Бојану Рошку, јануара 2009, дају за право да се о школи и данас,као и некада, када је то био њен званични назив, говори као о осмогодишњој школи број 1.
Литература:
Жарко П. Милошевић, „ Јубилеји- вековно наслеђе 1830-1904/05-2004/05“
Основна школа „ Десанка Максимовић“, Зајечар, 2006.